Dolazak
Berza robinja je bila održavana u jednoj velikoj vili izvan grada.
Vlasnik ju je izveo iz kola i na povocu vodio prvo uz stazu između parkiranih automobila a onda i uz stepenice, do velikih dvokrilnih vrata na ulazu u kuću. Dvojica muškaraca u odelima su proverili da li mu je ime na spisku i uz klimanje glavom pomerili se u stranu da ih puste unutra.
Bila je sasvim svesna da joj obojica odmeravaju figuru dok je prolazila pored njih, vođena na lancu, kao kučka, ruku sputanih na leđima čeličnim lisicama. Niz bradu joj je curilo malo pljuvačke jer usta nije mogla da zatvori od gumene kugle koju joj je vlasnik u njih stavio još u kolima, kožnom trakom je pričvrstivši oko njene glave. Robinja je hodala tako, na povocu, ruku na leđima, zapušenih usta i puštene kose, bradavica strahovito ukrućenih od gumenih prstenova kojima su joj bile stegnute, terajući ih da se uvećaju i ostanu čvrste sve vreme, pažljivo gazeći kroz slabo osvetljeni hodnik na visokim potpeticama, dok su dvojica momaka iz obezbeđenja gledali u njene noge i pozadinu. Nije mogla ni da stane ni da se osvrne, njen vlasnik ju je vodio sve bliže izvoru topline, muzike i jakih mirisa koji su dopirali iz velike sobe zatvorene staklenim vratima.
Berza robinja – Pripreme
Večeras će biti prodata. Nije to znala jutros. Nije to znala ni danas popodne kada je od vlasnika dobila poruku da se za uveče dotera i čeka ga ispred banke. Srce je naravno odmah počelo jako da joj udara jer uvek je tako reagovala na njegove poruke. Moraće da odjuri kod frizera posle posla. Moraće da ode na depilaciju, a da li će moći da je zakaže u tako kratkom roku?
Moraće da laže muža, ponovo, da ima službene obaveze. Da ga laže večeras i da ga laže ujutro, kada se vrati, raščupana, bez šminke, da ga laže kako su pregovori sa stranim partnerima bili jako teški i kako su trajali celu noć i kako nije ništa jela i kako je jako umorna a sada opet mora na posao.
Moraće da ga laže. Ponovo.
Srce joj je udaralo jer nije znala šta će joj vlasnik večeras raditi. On robinji nikada nije najavljivao šta je čeka. Uostalom, bio je vlasnik nekoliko robinja, mogao je da bira kada sa kojom želi da provede noć i kako, a one nikada nisu imale izbora. Znala je to dobro, po sebi. Uvek bi joj se samo javio par časova ranije, potpuno nezainteresovan za to ima li ona već neke ugovorene obaveze, može li da mužu objasni nenajavljeno odsustvo od kuće.
Uvek bi joj samo rekao kako da se obuče i gde da ga čeka. I naravno, uvek, uvek se oblačila kao jeftina, razvratna droljetina i uvek, uvek ga je čekala na nekom javnom, vidnom, dobro osvetljenom mestu. Njen vlasnik nije ni malo brinuo za to šta će pomisliti njen suprug, kako će deci objasniti što mame te večeri nema kod kuće. Ni malo ga nije bilo briga šta će joj dobacivati klinci na ulici i sa kakvim će joj predlozima prilaziti oni malo stariji dok bi u prekratkim suknjama, na previsokim štiklama, sa previše šminke stajala negde i čekala ga.
Bilo ga je briga samo da li je doterana po njegovim uputstvima. Da li je glatko depilirana, pefektno izmanikirana, da li joj je frizura nameštena, a odeća dovoljno izazovna. I uvek je bila. Ona, koja se ranije šminkala diskretno, najprirodnije što može, sada se za njega doterivala dugo, temeljno, šminkajući se kao profesionalna kurva, nanoseći mnogo pudera na lice koje je zatim iznova iscrtavala, čineći oči velikim, vlažnim, onako kako je on voleo, čineći usne punim, željnim, praveći od sebe drolju koja na pameti očigledno ima samo jednu stvar.
Kurac, mislila je celo popodne. Večeras ću dobiti kurac. Dobiću kurac.
Stidela se same sebe, šminkajući se, gledajući kako se dobra supruga i voljena mama u ogledalu transformiše u drolju. I u glavi, pomislila je. I u glavi postaje drolja. Ponovo.
Mada je uvek to i bila. Ali samo sada, samo nakon što je postala vlasništvo, je to bila tako da se to videlo.
Svi su to videli kada bi se obukla za njega, kada bi se našminkala za njega, kada bi brzo hodala ulicom, udarajući visokim štiklama o asfalt, crveneći na dobacivanja i poglede muškaraca, vlažna i postiđena u isto vreme. Svi su to videli, sem njenog muža. On nije video, bio je dovoljno slep da ne vidi da mu žena sada pripada drugom muškarcu. Da misli samo na kurac večeras. Ali ne na njegov kurac.
Dobiću kurac večeras, mislila je. Iako nije znala hoće li je večeras imati samo vlasnik. Jer ponekada…
…ponekada ju je on davao i drugim muškarcima. Ponekada je nije samo on koristio za svoju zabavu, iživljavajući se na udatoj ženi, na majci dvoje dece koju je jebao kao najprljaviju porno kurvu. Ponekada su drugi muškarci plaćali a ona je plakala dok su je jebali. I uvek, ju je posle kažnjavao jer suze nisu bile dopuštene. Rasprava nije bila dopuštena. Robinja je imala samo jednu funkciju, samo jednu ulogu. A to nije bila govorna uloga. Niti je to bila rukovodeća funkcija.
Pročitajte i … Veče koje je promenilo sve – Ostvarenje seksualnih fantazija
Večeras, pak, će biti prodata.
Rekao joj je ovo u kolima, nakon što joj je ruke na leđima vezao lisicama, a usta zapušio gumenom kuglom i jako stegao kožni remen oko glave. Kosu joj je pustio i prebacio da padne niz vrat tako da se crni kožni remen samo malo video kako izlazi iz usta i nestaje ka njenom potiljku. Onda joj je raširio dekolte haljine, izvukao dojke napolje, pa prstima grubo gnječio bradavice dok se nisu ukrutile da na njih postavi gumene prstenove koji će ih održati tako uspravnim cele večeri.
Rekao joj je da je večeras on neće jebati. Da je večeras vodi na berzu robinja, u vilu izvan grada, da će tamo biti ponuđena na prodaju i probu zainteresovanim kupcima i da će je onaj ko ponudi najviše biti njen novi vlasnik.
Rekao joj je da mu je dosadila, da su mu dosadile njene suze i neposlušnost, da mu je dosadilo da je bičuje svaki put kada vidi kako se prema klijentu ne odnosi sa dužnim poštovanjem, da je mislio da će se posle toliko meseci ona izdresirati, da će postati poslušna robinja, zahvalna gospodaru na pažnji i trudu oko nje.
Ali nije. Nije bila poslušna, ni zahvalna. I zato će večeras biti prodata. Pa neka je, rekao je on pomalo zlurado, neka je onda dresira neko ko nije tako pažljiv i osećajan poput njega. Nek joj skine kožu sa leđa bičem, nek umesto šamara uposli pesnice, pa kada bude mužu, deci i šefu morala da objašnjava masnice na licu i razbijene usne, možda će shvatiti kakvu je priliku imala da bude dobra i kako ju je glupo propustila.
Mrzela ga je u tom trenutku, jače nego ikad. Ali da nije u ustima imala gumenu kuglu molila bi, preklinjala bi ga da je ne prodaje. Da nije bila vezana lisicama, klekla bi pored njega, spustila bi se u tesan prostor između suvozačakog sedišta i table, obgrlila bi mu noge i molila bi ga za oproštaj, molila da joj da priliku da mu se pokaže, samo da je ne prodaje.
Ali imala je u ustima gumenu kuglu i bila je vezana. I mogla je samo da sedi i oseća suze kako joj silaze niz obraze dok su vozili iz grada.
* * *
Klečala je na debelom tepihu, ruku na leđima, sa gumenom kuglom i dalje u ustima, pognute glave. Pljuvačka joj je sad curila na tanku, usku haljinu boje šljive koju je nosila, na butine, glatke, tog dana depilirane, na skupi tepih. U prostoriji se osećao znoj i dim. Neki muškarci pušili su cigare jakih, aromatičnih mirisa. Osećala je i kanabis.
Muzika je bila glasna, tako da su razgovori između vlasnika i zainteresovanih mušterija imali određen stepen privatnosti. Bilo joj je čudno, čak smešno jer prvo je išao Zdravko Čolić, pa Bijelo Dugme, pa onda Miroslav Ilić. A ona je klečala i balavila po skupom tepihu vile nadomak grada, obučena u tanku, jako kratku haljinu, u sandalama sa tankim, jako visokim štiklama, vezana, očiju punih suza i svesna, jako svesna da će od večeras sve biti drugačije u njenom životu. I da ona u tome nije imala nikakvog izbora.
Robinje su bile nameštene u sredinu sobe, sve vezanih ruku, sve na kolenima, pognutih glava, postavljene u krug tako da muškarci mogu slobodno da ih obilaze i zagledaju. Ni jednoj robinji nisu bile vezane oči, mada je nekoliko muškaraca nosilo domino-maske na licima. Plašili su se da ih ne prepoznaju, dakle, iako većina nije imala taj problem. Gospoda su sedeli na foteljama i trosedima raspoređenim u krug i dalje po velikoj prostoriji, pili su i pušili, ćaskali i komentarisali devojke. Onda su ustajali, obilazili robu, prilazili robinjama i zagledali ih, postavljali pitanja, prvo vlasnicima a onda možda i devojkama.
Neki su bili u odelima, ozbiljni, stariji muškarci. Ali neki su bili u trenerkama, nabildovani, tetovirani, žestoki momci obrijanih glava, okićeni zlatom. Neki su bili klinci, shvatala je, crveneći kada je videla kako je drski srednjoškolac u crnom sakou, sa razdrljanom belom košuljom bestidno zagleda sa svih strana. Tatin sin, sigurno. Sa zlatnim pečatnim prstenom na prstu i čašom martinija u ruci.
Odustao je ipak, okrenuo se od nje i prišao drugoj devojci. Nije bio prvi te večeri. Bila je svesna, potpuno svesna da je najstarija robinja u večerašnjoj ponudi. Ostale devojke bile su sve između dvadeset i trideset godina. Ona je odskakala po uzrastu i muškarci su mnogo više prilazili drugima. Par metara od nje bila je devojka koju je prepoznala, voditeljka sa lokalne televizije. Njoj su najviše prilazili, oduševljavali se kada bi shvatili ko je, dozivali jedni druge da dođu, slikali je telefonima. Voditeljka je plakala, ali i njoj su usta bila zapušena gumenom kuglom.
Ostale devojke su uglavnom imale slobodna usta. Od njih se očekivalo da odgovaraju na pitanja gospode, ako im se direktno obrate, ali i da na druge načine ustima izađu u susret zainteresovanima. Roba se ovde nije samo gledala, niti samo pipala. Ovo nije bilo samo poslovno okupljanje već i zabava.
I sama je osetila ruke na sebi nekoliko puta već u prvih pet-šest minuta. Muškarci su prilazili i bez ustezanja je potezali za kosu da pogledaju lice kurvice koja tako poslušno, tako pokorno kleči u toj lepoj haljini koja joj tako divno stoji. Bez ustezanja, bez stida su je hvatali za dojke, štipali za bolno ukrućene bradavice. Onda su joj zadizali haljinu, zavlačili ruku među noge.
Nije mogla da ostane mirna, iako se trudila, iako nije želela da im pokaže da ih primećuje. Želela je da ih ignoriše, da se pravi da oni ne postoje, da im svojim prezirom pošalje jasnu poruku da ovo nije drolja koju oni traže.
Ali naravno da nije mogla. Nagonski se trzala, gadeći se njihovih bestidnih dodira i njihovih jakih mirisa, grčila se u bolu kada bi je uštinuli za bradavicu, refleksno se otimala kada bi nestrpljiva šaka posegla među njene butine da oseti kako je divno glatka večeras, kako se kurvica doterala za jebača kome nikada ni ime neće znati.
Pročitajte i … Nekim stvarima ne možeš da se odupreš – Pohotna robinja
Dobila je šamarčinu. Ne jednu. Vlasnik ju je šamarima podsećao da je neposlušna i, uostalom, da je to razlog što će je večeras prodati. A onda su i gospoda dobila dozvolu da je šamaraju pa je kurvica sada bila naterana da raširi butine jakim, sa zadovoljstvom poklonjenim šamarima od kojih joj je glava letela levo i desno a puštena kosa se rasipala po licu. Plakala je, bez glasa dok su prsti čiji su joj tragovi sad bili na obrazima ulazili u sada dostupnu, otvorenu pičku.
„Ova baš voli da se otima“, komentarisao je jedan gospodin koji je pored stajao sa čašom pića i rukom u džepu štofanih pantalona. „Nevaspitana.“
Njen vlasnik je objašnjavao da je zato i prodaje. Da je on suviše meka srca da bi droljicu dresirao onako kako njoj očigledno treba.
„Kurvetina je nezasita, za kurac bi sve uradila“, rekao je, „ali je i nezahvalna. Njoj treba svakog dana odrati kožu sa leđa bičem, bez obzira da li je bila poslušna ili ne, da nauči gde joj je mesto.“
„Jeste li nekada probali sa žigosanjem?“, upitao je gospodin sa čašom pića u ruci. „Iz iskustva znam da kurvice sasvim drugačije počnu da se ponašaju kada imaju na telu inicijale vlasnika utisnute vrelim gvožđem.“
Stresla se na ove njegove reči i još više raširila butine da dopusti muškarcu koji je prstima ulazio u nju lakši prilaz. On je gurao nestrpljivo, besno.
„Ova ti je sva suva“, rekao je na kraju, okrenuvši se prema vlasniku.
Dobila je vrelu šamarčinu pa onda još jednu.
„Izvinite, gospodine“, rekao je njen vlasnik. „Ovo joj je prvi put da je izložena za prodaju. Glupa kurvetina ne zna ni kako da se ponaša ni kako da se preporuči kupcima. Još je bezvrednija nego što sam mislio. Ako ste zainteresovani, mogu da vam spustim cenu…“
„Nisam“, rekao je ovaj i ustao. „Matora je ova. Ima ovde mlađih curica koje su mi interesantnije.“
Sa tim rečima okrenuo se drugim devojkama. Kroz suze videla je kako prilazi klinki koja nije mogla imati više od dvadeset godina. Lepa devojčica, tetoviranih ruku, sa pirsinzima iznad obrve i na jeziku gledala ga je sa stidljivim osmehom.
Osetila je pljuvačku na licu i postiđeno pogledala vlasnika. Sa prezirom je brisao usne.
„Koštaš me. Mnogo me koštaš“, rekao je, kipteći od besa. „Kurvetino, pripazi se, ako te ne prodam večeras, mogla bi gorko da zažališ.“
Nije ga koštala, pomislila je. Odeću je kupovala sama, po njegovim uputstvima. Kozmetičare i frizere je plaćala sama. Mužu je govorila da je ovo neophodno zbog napredovanja u poslu. A on, njen vlasnik, on je naplaćivao drugim muškarcima da je jebu. Nije ga koštala. Donosila mu je novac. Možda ga je samo koštala reputacije kada bi plakala dok su je nepoznati muškarci bezdušno, bezobzirno jebali.
* * *
Što je vreme više prolazilo, sve manje muškaraca se interesovalo za nju. Prilazili bi da je pogledaju, povremeno, ali kurvica je sada klečala pognute glave, sa povocem koji se klatio do između butina, dodirujući povremeno pičku sad kad je haljina bila zadignuta, a oko nje je bilo sve manje drugih robinja. Gospoda su uzimala robu na probu i jedna po jedna droljica se podizala sa kolena i bila odvođena. Neke od njih u druge prostorije, a neke samo do fotelje, stola ili troseda na kojima su ih muškarci uzimali.
Plava, tetovirana klinkica kojoj je prišao muškarac nezadovoljan suvoćom njene pičke sada je bila jebana, grubo, u fotelji naspram nje. Muškarac joj je obema šakama jako stezao vrat dok se bez milosti, grubo zarivao u devojčin anus. Sva crvena u licu, mokra od pljuvačke, devojka se borila za vazduh, krkljajući od bola koji joj je njegov veliki ud bez sumnje nanosio.
Ipak, najviše pažnje je dobijala, naravno, voditeljka. Oko nje se okupljalo najviše muškaraca od samog početka, a sada kada su već skidali sa sebe odeću i odlagali čaše sa pićem, bilo je jasno da će na kraju ona dostići najvišu cenu.
„Samo izvolite, gospodine“, čula je glas svog vlasnika. „Slobodno isprobajte robu.“. Ponovo je ruka ušla među njene noge. Momak, ne stariji od dvadesetdve godine, sa naočarima i stilizovanom bradom je ćutke ispipavao pičku žene koja mu je mogla biti majka. Trudila se da oćuti, da ne zastenje u gumenu barijeru u ustima, da se ne pomeri. On je izvukao prste iz nje, pljunuo na njih, pa ponovo počeo da ih gura unutra.
„Je li ona stvarno ovako tesna?“ upitao je zatim, osvrćući se prema gospodaru. „Malo je matora da bude tako uzana. Je li rađala?“
Mislila je da će propasti u zemlju od njegovih reči i od smeha svog vlasnika.
„Naravno da je rađala, gospodine, ima dvoje divne dece. I ne brinite, nije uopšte tako tesna, samo se sad pravi da je manje kurva nego što jeste. Verujte mi, kada se droljica dobro pripremi, u pičku joj lako stane cela šaka.“
Toliko je pocrvenela na ove njegove reči da joj se činilo da će joj sav puder na licu izgoreti. Nije. Nije lagao.
„Probali ste to ili samo malo previše hvalite svoju robu?“ pitao je momak, sumnjičavo.
„Gospodine“, nastavio je vlasnik, osmehujući se, „uveravam Vas. Lično sam isprobao drolju. Verujte mi, znam da ćete biti zadovoljni kada je propisno vežete, raširite joj te kurvinjske noge i ugurate prvo sve prste a onda celu šaku u pičku. Naravno da će na početku malo da boli, ona će da vrišti, da moli, ali za to služi kugla u ustima, da gospodinu ne smeta suvišna buka. A onda ćete da osetite kako će da se otvori i kako ćete lako da je jebete pesnicom. Za idealnu kombinaciju predlažem i bičevanje dojki u isto vreme, to je perfektan koktel bola za nju, uz koji će vam pružiti najviše.“
Mladić je klimnuo glavom, zainteresovan.
„A, kažite mi, da li ona svršava u takvim situacijama?“
Gospodar je klimnuo glavom.
„Da, da, naravno, svršava, Gospodine. Obožava da bude tako tretirana.“
Lagao je. Nikada nije svršila kada ju je jebao šakom. Nikada. I njega nikada nije bilo briga je li ona svršila. Nikada je nije ni pitao.
Nikada nije svršila ni sa svojim mužem. Nikada. Samo zato je upoznala njega. Samo zato je večeras on, posle toliko meseci, bio ovde i prodavao svoju neposlušnu, glupu malu kurvicu.
Mladi čovek se pridigao sa poda.
„Dobro, videćemo“, rekao je. „Nisam oduševljen droljama koje svršavaju u takvim situacijama. Moj cilj je da ih boli i da znaju ko jedini ima moć da taj bol prekine. Orgazmi tu mogu malo da zamagle granice.“
„Razumem“, rekao je njen vlasnik, pomalo neraspoloženo.
„Videćemo“, ponovila je potencijalna mušterija. „Možda ste vi prema njoj bili suviše nežni i pažljivi. Možda ste je štedeli jer je majka. Ja nameravam da večeras kupim nešto što mogu da lepo eksploatišem bar pola godine. Da može da istrpi mnogo bola pre nego što mora da se stane. Da budem zadovoljan i ja i moj brat i naš vučjak. Razumete?“
„Naravno. Razumem“, potvrdio je vlasnik. „Verujte mi, ubeđen sam da bi ona bila idealna. Veoma je izdržljiva a mislim da bi uz sve vas u kombinaciji rizik od njenih svršavanja bio značajno smanjen.“
„Videćemo“, rekao je ovaj ponovo i udaljio se vadeći telefon iz džepa.
Soba je sada bila ispunjena ženskim stenjanjem. Mlada plavuša je bila ostavljena u fotelji, nakon što je gospodin koji ju je isprobavao svršio, da pokuša da smiri disanje dok joj sperma curi iz anusa na crveni pliš. Lice joj je bilo umazano suzama, a vrat modar od stezanja.
Par metara dalje voditeljka je promuko vrištala dok su se na njoj smenjivali. Njena visoka konačna cena morala je doći nakon brutalnog, nemilosrdnog grupnog jebanja. Izgledalo je kao da večeras svi muškarci hoće da je probaju. Nestrpljivo su se tiskali oko nje i kako bi jedan svršio u neku od njenih rupica, drugi bi ga nervozno odgurivao u stranu, ulećući u već razvaljeni, podmazani otvor.
Za trenutak je uhvatila njen pogled dok joj je jedan muškarac punio pičku a drugi usta. U njenim očima nije bilo ničega. Muškarci su imali njeno telo, ali u tom telu nje nije više bilo te noći.
Ona je verovatno samo htela novac i skupe poklone, pomislila je droljica. Nije kao ja, htela da oseti pravog muškarca, nije kao ja, želela tvrdi, veliki kurac i črvsti stisak ruku. Ona je to sve imala jer je mlada, lepa, neudata, poznata, voljena. Ona je želela pare i skupe poklone. A dobila je grupno silovanje i spermu po licu, u usta, u pičku. Ja, ja sam želela samo da osetim vruć dah na vratu i šaku kako me hvata za kosu i privlači usnama. A sada… sada me niko i ne gleda.
Onda je jedan od muškaraca koji su stajali oko voditeljke, drkajući, pripremajući se na svoj red glasno zastenjao „Jebiga… jebiga, svršiću, jebiga“ i onda se osvrnuo oko sebe pa prišao njoj, jer je ona klečala najbliže i uostalom, bila jedina žena u prostoriji koju ni jedan muškarac trenutno nije koristio.
„Da li mogu…“ započeo je pitanje a njen vlasnik je samo klimnuo glavom, pokazujući mu da razume da se radi o hitnom slučaju.
Snažna ruka ju je uhvatila za kosu i sekund kasnije je osetila vruće mlazeve sperme na licu i kosi. Nije mogao čak ni da joj ga stavi u usta.
Psovao je, drkajući joj po licu a onda, kada više semena nije imao, onda joj ga je ugurao u kosu i tamo obrisao, teško dišući, nezadovoljan i besan.
I više joj niko nije prilazio. Klečala je, a kolena su je bolela, bradavica utrnulih od bola i ukrućenosti, vilica bolno raširenih, mirišući na muško seme. Niko je neće kupiti večeras. A šta će joj onda vlasnik uraditi? Stresla se od straha.
Par lepih cipela i štofanih pantalona zaustavio se ispred nje. Za razliku od drugih muškaraca večeras, nije je uhvatio za kosu, potegao za povodac, niti joj spustio šaku na dojku ili butinu.
„Ova gospođa lepo izgleda odozgo“, čula je dubok, dobro raspoložen glas, ali nije digla glavu. Znala je da ne sme da gospodu gleda u oči dok joj se to ne dopusti eksplicitno. „Mogu li?“
„Samo izvolite“, odgovorio je njen vlasnik a onda je kožni vrh jahačkog biča dotakao vrh njene brade.
„Hajde, dušo“, rekao je, „hajde da te vidimo. Pogledaj me.“
Podigla je glavu prema njegovim širokim ramenima u lepom sakou. Podigla je glavu ka dugačkom licu čoveka koji je bio nekoliko godina stariji od nje, ka jakoj bradi i kratkoj kosi sa sedim ostrvcima u moru tamnog. Nije nosio kravatu kako su neki drugi večeras nosili. Ali imao je najskuplju košulju od svih. I mirisao na parfem, ne na konjak. Ne na viski.
„Neko te je, vidim, već koristio večeras“, rekao je raspoloženo i izvadio maramicu iz džepa. „Ali nije počistio iza sebe.“
Pljunuo je na maramicu veoma odmerenim, gospodskim potezom, pa laganim pokretima počeo da uklanja tragove sperme drugog muškarca sa kurvinog lica.
„Gospodine“, čula je svog vlasnika, „nema potrebe za tim, ona…“
„Gospodine“, odgovorio je kupac, „ja generalno ne marim za polovnu robu. Ali ova gospođa deluje kao da je vredna malo truda. Ako se već vi niste potrudili da je dovedete u prezentabilno stanje, dopustite barem meni da vidim ima li tu šta za mene.“
Sa tim rečima je maramicu vratio u džep i sa lica joj sklonio kosu. Držao joj je pramen kose među svojim prstima i gledao je u lice, sa izrazom iskrenog interesovanja, dok je njen gospodar šumno disao, očigledno već na ivici živaca.
„Da li ju je neko večeras već jebao?“ pitao je, okrenuvši se na trenutak vlasniku pa natrag njoj.
„Niko, gospodine“, čula je odgovor. „Nisam je nikome davao, mada su tražili da probaju. Ali sam računao da je bolje da je čuvam za nekoga koga ću prepoznati kao pravog kupca, gospodine.“
I dalje ju je gledao, pravo u oči. A ona je gledala njega, odozdo, klečeći, vezanih ruku, vilica raširenih gumenom kuglom, šminke razmazane od suza i pljuvačke, gledala ga je a vrat ju je boleo u ovom položaju.
„Dobro“, rekao je gospodin. „znači ova sperma na licu je bila samo kolateralna šteta?“
„Da, to je…“, započeo je njen vlasnik, „to se…“
„Nema veze, ne želim da znam“, rekao je gospodin, nasmejavši se. „Važno je samo da ipak sačuvamo minimum higijene.“
Oko njih su mlade žene bile jebane, jako, mlade žene su stenjale, glasno, od kurčeva u svojim rupicama i šamara i sve je mirisalo na alkohol i znoj i dim, a on ju je i dalje gledao, odozgo, uz osmeh. On ju je proučavao.
„Mogu li da je probam?“
„Svakako, gospodine“, čuo se entuzijazam u glasu njenog vlasnika. Možete gde hoćete.
„Hoću gore“, rekao je gospodin. „U sobi na spratu.“
„Odmah ću“, uslužno će vlasnik, „da proverim je li slobodna.“
„Ako nije, neka jave kada bude. Nećemo kao neke životinje da te stvari obavljamo ovde, u gomili“.
* * *
Prostorija na spratu nije bila slobodna ali su je za njega odmah oslobodili. Devojka i gospodin koji su bili u njoj su odmah izvedeni iz nje, ona potpuno naga, on u košulji, čarapama i cipelama.
Zatim je vlasnik nju povukao na noge, jako potežući povodac. Dok ga je pratila uz stepenice, okretao se ka njoj i besno, kroz zube šaputao:
„Dobro da pripaziš kako ćeš da se prikažeš gospodinu. Ovo ti je poslednja šansa večeras. Ako te on ne bude kupio, veruj mi da nećeš poželeti da mužu izađeš na oči nakon onog što ću ti ja uraditi.“
Samo je klimnula glavom jer, uostalom, šta je drugo i mogla da uradi, još uvek zapušenih usta?
Vlasnik ju je uveo u sobu. Na jednoj strani debeli, čupavi tepih, na njemu veliki bračni krevet i mali bar sa pićima. Na drugoj, goli zid sa alkama zašrafljenim u blok, lanac koji visi sa plafona, linoleum na patosu.
Gospodin je dao uputstva i njen vlasnik je sve do u sitnicu pratio.
Skinuo je sa nje haljinu i ostala je samo u sandalama. Otključao je lisice ali joj nije oslobodio ruke. Podigao joj ih je iznad glave, opet zaključao lisice i zakačio ih za lanac koji je visio sa plafona, tako da je sada stajala ispravljena, ruku pričvršćenih za lanac, blago raširenih nogu, samo malo savijena u struku, osećajući kako joj se koža ježi i pored toga što je u sobi bilo toplo.
„Vi ste slobodni“, rekao je gospodin kada je ušao u sobu. „Zvaću vas kad mi budete potrebni.“
Vlasnik je klimnuo glavom i izašao. Gospodin je onda prišao vratima, zatvorio ih i okrenuo ključ. Sada je muzika bila tiša, stenjanja korišćenih robinja prigušena. Ona je čula njegove korake dok se bez žurbe kretao po sobi, a on je bez sumnje mogao da čuje njeno teško disanje. Položaj u kom je bila je bio naporan a strah od toga šta će joj on sada raditi je još više ubrzavao njen puls.
On je pritisnuo prekidače kod vrata i u sobi ostavio upaljeno samo jedno svetlo, u uglu.
„Tako“, rekao je raspoloženo, „da napravimo ipak malo i atmosferu.“
Prišao joj je i ponovo se zagledao u njeno lice. Nije trepnula, sve dok nije podigao ruku, a onda se trgla.
„Ne boj se, lepoto“, prošaputao je i nežno joj sklonio kosu sa lica. „Ne boj se. Neću da te ošamarim, nisi još ništa loše stigla da uradiš.“
Nasmejao se sam svojoj šali, zvonko, a onda ponovo uzeo jahački bič koji je bio odložio na krevet.
Hodao je oko nje, razgledajući je sa svih strana, bez žurbe, opušteno a ona je osećala miris njegovog parfema i ugibanje parketa od njegove težine dok ju je obilazio. Skinuo je sako i sada je mogla da vidi da mu ramena nisu delovala široko samo zbog naramenica. Bio je visok, zaista. I snažan, dugih prstiju i jakih šaka.
Zadrhtala je kada je osetila vrh biča na leđima a onda nastavila da se trese kada se njime lagano spustio niz njenu kičmu, do bedara, kada joj je ispratio oblik guze, pa ga jož niže spustio, niz butine, do zadnje strane kolena.
U mislima je uvek bilo samo jedno k….
„Imaš tragove bičevanja na leđima“, primetio je. Ona je samo klimnula glavom.
„Nisi bila dobra?“, pitao je. Ponovo je klimnula. Gospodar, pre tri dana, nije bio zadovoljan time kako je odbijala da uzme u usta kurac jednog gospodina koji je platio da je jebe. Gospodin se jako osećao na znoj a kurac mu je bio ružan i smrdljiv i ona je okretala glavu i držala usne jako stisnute, a onda mu je gospodar vratio novac a nju okrutno išibao kaišem. Pred muža nije smela da izađe bez odeće tih dana, da ne bi primetio prvo crvene a onda žute i modre tragove po leđima.
Onda je došao ispred nje, pa je bičem doticao tako da podigne glavu, da je okrene u jednu i drugu stranu, prelazio njime po njenim grudima, stomaku…
Onda ga je prebacio u levu ruku a desnom joj zadigao kosu. Osećala je njegov miris, ispunjavao joj je nozdrve, dok je prstima radio na njenom potiljku. Onda je guma ispala iz njenih usta.
„Tako, pretpostavljam da je mnogo udobnije bez ovoga u ustima“, rekao je i nehajno bacio gumu i remen na patos.
Nije ništa odgovorila, ali je lizala usne, pokušavajući da sakupi pljuvačku, pitajući se, na trenutak, je li joj karmin suviše razmazan, da li dovoljno dobro izgleda za njega.
„Koliko imaš godina, lepoto?“, pitao je, nežno, gotovo kao da se obraća devojčici.
Trepnula je. Možda… Možda… ako mu kaže pravu cifru… možda se okrene i ode. Možda ipak odabere neku mlađu. A onda… Onda će joj njen vlasnik uraditi nešto strašno…
Možda… možda je mogla da ga slaže… u sobi je ionako sada bilo veoma malo svetla.
Rekla mu je.
On se nasmejao. Prebacio je bič u desnu šaku, ponovo.
Vrisnula je kada je osetila ujed korbača na pičkici. Nije je udario jako, više je bila iznenađena nego povređena.
„Ti misliš da sam ja blesav zato što sam mator?“, pitao je, i dalje kroz smeh.
Ponovo ju je udario po pičkici, pa ponovo. Poslednji udarac joj je pogodio klitoris i ona je poskočila, gotovo izgubivši ravnotežu na visokim štiklama.
„Ne, gospodine“, prostenjala je kroz suze, „molim vas!“
„Šta ‘ne’?“, pitao je i dao joj još jedan oštar, kratak udarac po ribici.
„Ne, gospodine, molim vas, nemojte da me udarate!“, zajecala je.
„Aha, to ‘ne’“, rekao je. „Shvatam. Ali i dalje misliš da sam blesav.“
Još jedan udarac bičem, ali sada po desnoj bradavici. Pa onda brzo, još jedan, po levoj. Robinja se uvijala u svojim okovima, na štiklama.
„Ne, gospodine, ne mislim… izvinite, izvinite, molim vas“, rekla je na kraju, jedva se susprežući da ne vrišti.
On je stao.
„Dobro, lepoto, izvinjenje prihvaćeno. Hajdemo sad ponovo. Koliko imaš godina?“
Rekla mu je. Ovog puta pravu cifru. Naravno da nije bio blesav. Naravno da je znao da ga je lagala, glupača. Glupa mala kurva.
On je klimnuo, sa izrazom poštovanja u očima.
„Ti odlično izgledaš za svoje godine. Nemaš gram sala na telu, lepoto, znaš? Da sam malo mlađi poverovao bih ti i prvi put, ali nisam mlađi pa onda prepoznajem i kad žena nije mlađa.“
„Hvala… vam, gospodine“, prošaputala je, hvatajući vazduh. Znojila se, sada, jako. U sobi je bilo vrelo, a njoj je u glavi bila pometnja i buka i brujanje. Od mirisa, od napora da ostane na nogama, od bičevanja, od bola. Od uzbuđenja.
Onda je tiho zastenjala jer joj je on nežno, jako nežno prstima pomilovao vrat, pa ih podigao do njenog lica. Mlovao ju je po licu, prateći prstom liniju njenih jagodica, pa se spustio do usana, pa ga stavio u njena usta.
„I lepo mirišeš“, rekao je. „Ne volim kada žena miriše na alkohol ili duvan. Volim kada miriše na čisto, kao ti.“
„Hvala, gospodine“, rekla je ponovo, malo tiše nego prvi put jer sada joj je bio veoma blizu.
Upoznavanje sa novim vlasnikom
„Ti si čista kurvica, da?“, pitao je.
„Jesam“, prošaputala je, „jesam, gospodine…“
Naravno da se stidela kada su je nazivali kurvom. Ali naravno da je baš to bila. Možda do pre nekoliko meseci samo u svojim maštanjima, ali sada, sada je već bila prava kurva, ona koja se jebe za pare.
Dotakao joj je bradavice, sada pažljivo i nežno a ona je bolno zajecala. Primetio je gumene prstenove oko njih pa ih lagano, jedan po jedan, skinuo. Ona je stenjala od bola dok je to radio, stenjala dok je krv jurila u bradavice i proizvodila u njima bolne požare a on je bacio prstenove na pod i milovao je po kosi, nežno, šapućući joj da će bol brzo proći.
„Kako se zoveš?“, pitao je onda a ona nije ništa rekla. Ne, ne može to da mu kaže. Ne.
Ni jedan muškarac kome ju je njen vlasnik davao na korišćenje poslednjih meseci nije znao njeno ime. Nikome nije rekla, nikome. Bilo je smešno, besmisleno, mogli su da pitaju njega, naravno ali time se pravila da štiti svoju porodicu, muža, decu…
„Ja sam Andrej“, rekao je onda prosto. A ona mu je rekla svoje ime. Svoje pravo ime.
Nežnost kakvu do sada nije doživela
Andrej je spustio obe ruke niz njen stomak, pa je pomilovao po kukovima, pa je uhvatio za guzu i privukao sebi. Robinja, vezana, gola osim sandala sa visokim potpeticama se pribila uz njega i udisala njegov dah, gledajući ga pravo u oči. Pribijala se uz njega dok joj je on licem ronio u kosi, pa se spustio do njenog vrata i usnama ispitivao njegovu krivinu. Osećala je materijal njegove odeće, čvrstinu njegovog tela, tvrdoću njegovog uda na svom trbuhu.
„Otkud ti sa ovim idiotom, lepoto?“ upitao ju je, milujući joj guzu samo vrhovima prstiju jedne ruke, drugom joj prolazeći kroz kosu. „Ti nisi uobičajen profil za njega. On uglavnom ima posla sa studentkinjama koje misle da će uz njega zaraditi. A na kraju završe kao robinje. Ti si udata, zar ne?“
Klimnula je glavom, bez reči, naslanjajući je na njegove grudi. I dalje je bila vezana, i dalje mokra od znoja, ali sada se osećala lepše.
„I zaposlena si?“
Opet je klimnula.
„I imaš decu, zar ne? Dvoje, čuo sam kad je objašnjavao nekome.“
„Imam“, prošaputala je i naslonila se na njega, sklapajući oči, potiskujući suze.
„Otkud ti sa ovim kretenom, lepoto? Otkud?“
Zaplakala je a on ju je milovao po kosi, vezanu, golu, potpuno bespomoćnu pred snažnim, visokim muškarcem. Plakala je i pričala kako joj je trebalo, posle toliko godina braka, kako joj je trebalo, koliko joj je trebalo da dobije nešto više, nešto bolje, nešto dublje od onoga što je imala sa mužem. I kako je onda to bio on, iako je znala da on nije dobar izbor, da ne treba da vara muža, nikako sa njim, ali da nije mogla da izdrži jer je on bio tako privlačan, tako neodoljivo bezobrazan.
I da je pristala. I da ju je jebao i ponovo jebao. Da mu je pušila, kao prava drolja, klečeći na ulici, iza restorana u koji ju je vodio, iako samo što je bilo palo veče. I da ju je ponovo jebao, kao drolju. Onda je snimao telefonom dok mu je pušila, dok joj je svršavao u usta, pljuvala spermu i trudila se da proguta što više može da ga ne bi razočarala.
I kako je onda jednog jutra, nedelju dana kasnije, sedeći sa njom na jutarnjoj kafi pokazao sve njene snimke konobaru, dok je ona crvenela, zapanjena, zatečena, bez reči. Ustala je, lupila mu šamar i okrenula se da ode. I onda je on izrecitovao ime, prezime i telefonski broj njenog muža. Iako mu nikada nije rekla svoje prezime, niti pomenula ime svog muža.
I kako je ponovo sela za sto. Kako joj je mirno objasnio šta on od svoje robinje sve očekuje. Čekao je da mu potvrdi da je sve razumela. Kako je iz tašne izvadio uredno otkucan ugovor koji će ona potpisati. Ona ga je potpisala, tu, tog jutra, pored šoljice neispijene, hladne kafe. Kako je tu, tog jutra, za tim stolom, postala njegovo vlasništvo, njegova robinja koju će onda jebati kad hoće, koliko hoće. Koju će zvati kad god mu padne na pamet, i vređati je dok se ne rasplače a ona će ga ipak dva sata kasnije čekati na ulici, doterana kao profesionalna prostitutka. Koju će jebati u usta, u pičku, u guzu, kojoj će u ribicu gurati prste i šaku, koju će šamarati kada kroz suze počne da ga preklinje da bude nežniji. Koju će davati na korišćenje drugim muškarcima srećnim da plate kako bi grubo, bez nežnosti jebali udatu, razvratnu, nedojebanu drolju.
I sve to vreme, dok je pričala, išle su joj suze a grlo se stezalo, ali nije bilo grčeva, nije ridala, nije prekidala priču, jer njegove ruke su je milovale, nežno, te jake, duge ruke su je grlile i mazile, po ramenima i leđima, kukovima, guzi, po butinama, a ona se ježila i pričala sve tiše o svojim poniženjima i strahu, bolu koje je mesecima trpela i ježila se jer on je disao duboko i mirno a ona udisala njegov dah i osećala kako je njegovi prsti sve divnije, sve nežnije maze.
Kada je prestala sa pričanjem, nastavila je da samo duboko uzdiše jer on je sada doticao unutrašnjost njenih butina, i prste pomerio na više, osetila je kako joj nežno, lagano razmiče usmine i kako nežno, lagano ulazi u nju. A ona je bila vlažna. Prvi put večeras.
Nikuda nije žurio. A ni ona. Nije tražila da je odveže, nije molila da je oslobodi. Nije više osećala bol ni umor. Osećala je kako ulazi u nju i kako joj je utroba vruća i tvrda i da drhti od njegovog palca koji joj lagano kruži po klitorisu. Sklopila je oči i prepustila se njegovim rukama, kada ju je poljubio pustila je njegov jezik da jako, duboko uđe u njena usta.
Nije znala koliko dugo to traje, koliko je dugo ljubi, koliko je dugo jebe prstima, znala je samo da neće moći da izdrži ako on ovako nastavi. A on je nastavljao i drugom rukom, dotičući je svuda.
„Uzmi me“, prošaputala je kada je na trenutak odvojio usne od njenih. „Uzmi me, molim te…“, šaputala je, a on se smejao, nežno, tiho i ljubio je po vratu, po grudima, u oznojen pazuh.
„Posle svega, tebi večeras samo treba kurac, lepoto?“ pitao je smešeći se.
Želja je bila jaka
„Ne“, šaputala je, „ne…“
„A šta ti treba?“, pitao je a njegovi prsti nisu prestajali, njegov dah nije prestajao da joj pali lice.
Sada je već počela jako duboko da diše, da uzima vazduh i šišteći ga ispušta. Svršiće ako on ovako nastavi. Svršiće.
„Treba mi…“, zajecala je, „da ti se dam. Molim te… Uzmi me…“
Nije sklonio ruke sa nje, ali je obišao oko njenog tela, pribio se uz nju pozadi. Osećala je kako se prislanja uz njena oznojena leđa, kako je ukrućeni kurac dodiruje po bedrima kroz materijal pantalona, osećala je kako polako, nežno pomera šake po njenoj koži, kako joj dotiče ustreptale dojke, jedva ovlaš prelazeći preko opsceno tvrdih bradavica.
„Mogu da te uzmem“, prošaputao joj je na uho. „Mogu da te uzmem kako hoću.“
Drhtala je od njegovog šapata, naježena i vrela u isto vreme. Jedna šaka i dalje joj je milovala dojke, druga se ponovo spustila među njene noge, prsti ušli između klizavih, od krvi oteklih usmina.
„Vezana si, lepoto, ti si robinja čiji te mi je vlasnik stavio na raspolaganje da ti radim šta god hoću. Mogu da te jebem kako želim, da te bičujem koliko mi se prohte. Mogu da te ostavim ovde izjebanu i isprebijanu i da mu kažem da si toliko bezvredna da mu ne bih platio ni dinar za tebe. Da on meni treba da plati što sam trošio vreme na bezvrednu kurvu. Znaš to?“
Ni jednog trenutka njegovi prsti nisu prestajali da joj miluju bradavice i klitoris, da ulaze između njenih usmina u vlažnu, otvorenu, željnu pičku za koju je znao, morao da zna da je mogla da primi celu šaku njenog vlasnika. Ni jednog trenutka dok je govorio nije otvorila oči. Samo se uvijala u ritmu kojim ju je milovao, širila butine još više u nezgodnom položaju u kome se nalazila, izdizala se na prste da mu omogući da dublje uđe u nju.
„Znam“, prošaputala je. „Radite mi šta hoćete, šta god hoćete. Ja sam bezvredna kurva, gospodine. Bičujte me, vređajte me, pljujte po meni, bacite me na pod i popišajte me gospodine… Samo me uzmite… molim vas.“
Prsti su mu samo malo jače stegli njenu bradavicu.
„To želiš?“ pitao je sad još tiše, još bliže njenom uhu. „To želiš?“
„Samo to želim. Samo to mi treba gospodine… Da znam, samo da znam da sam u jednom jedinom trenutku bila izvor vašeg zadovoljstva.“
Na te njene reči joj je tako duboko gurnuo prste u pičku, tako joj jako stegao bradavicu da je kurva svršila, ne mogavši da se uzdrži, ne mogavši da se kontroliše, samo je osetila kako se u njoj nešto otvara, kako kulja napolje, kako sva vrelina iz utrobe izlazi kroz nju, a vazduha joj nestaje, kako je vezana ali istovremeno i slobodna. I svršila je, glasno, bestidno, osećajući njegov dah, usne, pa zube na svom vratu.
„Lepoto, pa ti si baš eksplozivna“, nasmejao se tiho kada se droljica malo smirila, kada je shvatila koliko joj se noge sada tresu, kako visi okačena o lanac, kako joj je lepo i kako je slaba u isto vreme. „Pogledaj“, rekao je i pokazao joj prste vlažne od njegovog svršavanja.
„Gospodine“, prošaputala je, jedva skupljajući snagu da oblikuje usnama reči, „hvala… Hvala vam…“
Lagano, nežno, otkačio je lisice od lanca na koji je bila pričvršćena. Lagano, vodeći kurvicu nesigurnu na nogama, usmerio ju je ka krevetu.
Tamo ju je namestio na sve četiri i okrenuo prema sebi, milujući je nežno po kosi.
Povukao ju je za kosu na gore a ona se ispravila na kolenima na krevetu. Ljubili su se. Ona se nikad nije ljubila sa svojim vlasnikom, on nije ljubio svoje kurve. I nije se ljubila sa svojim mužem a on čak nije ni znao kolika mu je kurva žena.
„Znaš da nije baš praksa da droljica svrši a da gospodin ostane neuslužen?“
Smešio se dok je ovo govorio ali je ponovo imao bič u rukama.
„Znam, gospodine“, rekla je. „Jedino što sada želim, gospodine je da vas uslužim, molim vas, dopustite mi da vam služim!“
Nasmešio se još lepše i polako, elegantno otkopčao šlic svojih pantalona.
„Uzmi ga, lepoto“, rekao je, a ona je vezane ruke pružila ispred sebe i izvukla napolje njegov lepi, tvrdi ud.
Robinja je morala da se oduži
„Spusti ruke na krevet“, rekao je, lako je udarivši po šakama bičem, „kurvice moraju prvo da pokažu da umeju da se snalaze bez ruku.“
„Da, gospodine“, rekla je i usnama obuhvatila nabrekli, glatki glavić.
Pušila mu je vlažno i glasno, nabijajući se glavom jako na njegov kurac a on je lagano, pa sve jače radio kukovima, ulazeći sve dublje u njena usta. Išle su joj suze, sada od dubokog, jakog jebanja, ne od tuge ili bola, ali nije se povlačila. Kad god bi zastala jer je ulazio prejako, ili preduboko, on bi je lagano bičem udario po guzi i kurva je dobijala novi podsticaj, novu energiju da ga guta, što jače, do kraja.
Kada je shvatila da joj zaista ulazi do korena, da njegova obrijana jaja udaraju o njenu bradu svaki put kad se zarije u nju a debeli glavić joj nemilosrdno raširi grlo, kada je shvatila da je pobedila nagon za povraćanjem i da suze kojima kvasi njegovu kurčinu svaki put kada ga malo povuče unazad mogu biti samo suze radosnice, ispunio ju je ogroman ponos. A on ju je držao jednom rukom za kosu i jebao u usta, navlačeći je na sebe.
Izvukao ga je napolje. Kurac, sav mokar, sav nabrekao od njenog pušenja je stajao uspravno ispred njenog lica.
„Dobra si, lepoto“, prošaputao je. „Odlična si.“
Sa Andrejem se sada ljubila i mahinalno, ne misleći o kazni, ne misleći ni o čemu, posegla je vezanim rukama za njegovim udom, stegla ga, milovala, drkala dok su se ljubili.
Želela ga je u sebi, duboko. Želela je da ga oseti. Nije bilo bitno da li će ponovo svršiti. Sa svojim vlasnikom nikada nije svršila. Sa mužem…nikada nije svršila. Nije bilo bitno, želela ga je u sebi. Želela je da ga oseti i da on oseti nju.
Okrenuo ju je od sebe, gurnuo joj glavu na krevet tako da joj se kosa raspe po posteljini, povukao joj kukove na gore. Bičem ju je lako udario po unutrašnjosti butina tako da raširi noge, da se otvori za njega.
Zajecala je od zadovoljstva, od ogromne želje kada je bič zavukao između njenih usmina.
„Lepoto, znaš da si jednom svršila, bez pitanja.“
„Znam… gospodine“, stenjala je tiho, uvijajući kukovima. „Znam da sam neposlušna kurva gospodine… znam da zaslužujem kaznu…“
Oštar bol ju je naterao da tiho krikne kada ju je bičem odozdo brzo, kratko udario po klitorisu.
„Dobro je da si toga svesna, lepoto. Znao sam da ćeš biti mnogo zanimljivija od onih klinki dole koje nemaju pojma ni o čemu…“
„Gospodine“, stenjala je, „ja sam mnogo veća kurvetina od njih…“ Pocrvenela je od ovih reči, svesna da on to u mraku ionako neće videti. „I zaslužujem mnogo više kažnjavanja od njih, gospodine… Ali molim vas, uzmite me. Kažnjavajte me kako želite, ja sam vaša pokorna, bezvredna robinja… samo me uzmite…“
Opet ju je bičem udario, ovog puta po guzi. Kriknula je i mahinalno odmakla guzu a onda je brzo vratila i ponovo mu se podmetnula.
„Još“, prošaputala je kroz zube.
Udario ju je sa druge strane. Ponovo se refleksno odmakla uz krik, pa podmetnula da dobije još.
„Još… molim vas…“
Ali nije je ponovo udario. Umesto toga, opet joj je zavukao bič između usmina a ona je pomislila da ne sme, ponovo da svrši bez njegovog kurca u sebi.
„Molim vas.. kaznite me… molim vas, šibajte me još… molim vas…“
„Lepoto“, čula ga je kako se tiho smeje, „siguran sam da te treba još kažnjavati, ali ja bih sad mnogo više želeo da te jebem nego da te bičujem, znaš?“
„Gospodine…“, prostenjala je, „ne znam, gospodine… ne znam da li sam zaslužila išta više od bičevanja…“
A on ju je uhvatio za kosu, jako, i povukao unatrag, tako da se ispravila. Poljubio ju je, strasno, duboko, pa je opet gurnuo na krevet, na dole, snažno. Tada ju je uhvatio za kukove i osetila je kako je kleknuo između njenih raširenih butina.
Stenjala je glasno, promuklo, nikad kurvinjskije, nikad razvratnije dok je njegov nabrekli, moćni kurac ulazi u nju, lako, duboko, brzo. Jebao ju je potpuno obučen, svoju potpuno golu, potpuno od znoja mokru robinju. A robinja mu je govorila da ga obožava, molila ga da je pocepa, da je rasturi.
Samo malo joj je trebalo da svrši kada je on stao i ponovo se nagnuo napred, pribijajući se uz njena leđa dok mu je tvrdi kurac pulsirao u njoj.
Pitao ju je da li je nevina na guzi.
Stidela se da mu kaže ali naravno da mu je rekla.
„Nisam devica, gospodine“, prošaputala je, „ali sam neiskusna… gospodine… Neki od njegovih klijenata su me imali tu, ali bila sam jako tesna, bolelo je, otimala sam se i njih je to nerviralo, gospodine, pa su uglavnom odustajali…“
Pustio ju je da priča a prstima je po njenoj guzi razmazivao sokove koje je kupio iz njene pičke. Onda je pljunuo pa nežno, polako u nju ugurao prst, pa zatim dva, a kurvica je zajecala.
„Samo vrhovi, lepoto“, rekao je, pa ih izvukao, pa opet pljunuo.
Dok joj je gurao prste u anus, svaki put malo dublje, dok je kurvica jecala od bola, on je lagano pomerao još uvek jako tvrdi kurac u njenoj pički. I to ju je dovodilo do ludila. Bol joj nije dopuštao da svrši ali zadovoljstvo koje je osećala sa njegovim kurcem u sebi ju je stalno držalo na ivici orgazma. A prsti su ulazili sve dublje, sve više je širili, a bol je bio sve običniji i sve je bliža bila tome da prestane da ga razlikuje od zadovoljstva.
Kada je na kraju namazao glavić pljuvačkom u ugurao ga u nju, kada je drugom rukom počeo da joj mazi klitoris, krećući se polako u njoj, kada je shvatila da joj ta velika stvar sporo ali neumoljivo ulazi prvo do pola a onda još dublje unutra, pred očima su počele da joj iskaču zvezde a u plućima je nestalo vazduha. Orgazam je sada bio tako jak da je izgubila svest na nekoliko sekundi, leteći iznad najdivnije praznine koju je ikada upoznala.
Ljubila ga je u usta, u lice, balaveći ga, kvaseći ga pljuvačkom dok je ležao preko nje. Šaputala mu je da ga voli, da joj nikada ništa u životu nije bilo ovako lepo a on se smešio i mazio je i tepao joj, kao da su ljubavnici, kao da se dugo znaju.
Zakopčao je pantalone i pridigao se sa kreveta onda kada je ona skoro zadremala. Trgla se i pogledala ga.
„Ali… ti nisi svršio… ja… nisam…“
Nasmejao se, zvonko i popravio frizuru rukom, tražeći sako.
„Lepoto, ja večeras ovamo nisam došao da bih svršavao. Ni da bih jebao. Čak ni da bih kupio robinju.“
Pogledala ga je upitno, zbunjena.
Kleknuo je pored nje na krevet i pomilovao je po licu.
„Lepoto. Ja robinje ne moram da kupujem, valjda si toga svesna. Večeras sam ovde jer me je majka molila da proverim da li je nešto od onoga što pričaju o njenoj ćerki istina. Došao sam samo da vidim da li je i dalje u prometu. I sad imam šta da prenesem njenoj majci. Naravno, neću joj dati sve detalje. Ali dobiće svoj izveštaj.“
Pretrnula je od straha, od užasnog osećaja nove praznine koja se pod njom otvara, kada je prišao vratima, otključao ih i pozvao njenog vlasnika po imenu.
Ne, pomislila je. Neću ga preklinjati. Ne. Više nikoga, nikada neći preklinjati. Dao mi je nešto što nisam očekivala, što nisam možda ni zaslužila. Dala sam mu nešto što nikom, nikada nisam dala. Neću ga preklinjati. Nizašta.
Berza robinja se bližila kraju
A praznina je rasla, gutala je, urlala, kada je njen vlasnik ušao u sobu smešeći se, držeći u rukama sveže odštampan ugovor za koga se nadao da će ga Andrej potpisati.
Andrej ga je pogledao malo prezirno, možda i malo sažaljivo.
„Koliko ti uopšte tražiš za ovu drolju?“ upitao je a izraz lica drugog muškarca namah se promeni.
Izgovorio je cifru mnogo manju od one koju je smelo tražio od muškaraca početkom večeri.
Andrej je odmahivao glavom u neverici.
Njen vlasnik je odmah izbacio još manju cifru.
Andrej nije ništa rekao. Posegao je u džep sakoa, izvadio koverat iz njega a zatim odbrojao trostruko više novca od prve cifre koju je vlasnik rekao.
Andrej je bacio pare na krevet i uzeo ugovor od zapanjenog vlasnika. Potpisao ga je skupom olovkom koju je takođe imao u džepu, pa presavio svoju kopiju i ubacio je u sako.
„Neka se istušira“, rekao je. „Obuci je i dovedi je na parking za dvadeset minuta.“ Krenuo je ka vratima, preko ramena skoro uzgred dobacivši: „Ako ikada čujem da je iko igde video neki od snimaka koje si sa njom napravio, ako ikada čujem da je iko saznao, čuo da ti snimci postoje, da je čuo kako je neko negde nekada video snimak na kome se ona pojavljuje sa tobom, završio si sve svoje karijere za sva vremena, razumeš?“
Zastao je i okrenuo se, pogledavši njenog bivšeg vlasnika u oči.
„Razumeš?“, ponovio je, sasvim mirnim glasom, kao da govori o nečem potpuno apstraktnom.
„Razumem“, rekao je na kraju njen bivši vlasnik, „gospodine.“
„Lepo“, složio se Andrej. „Da sam ja ti, sam bih izbrisao sve kopije tih snimaka jer nikada ne znaš ko do njih može slučajno ili namerno da dođe a onda, veruj mi, niko neće da se trudi da sluša tvoja obrazloženja kako ti tu nisi ništa kriv.“ Nasmešio se. „Istuširaj je, skini joj lisice. Obuci je. Parking. Dvadeset minuta.“
* * *
Ušla je u taksi ispred koga ju je Andrej čekao i bila zapanjena videvši da je tek pola dva. Možda će na kraju muža moći da uverljivo laže da je bila u pitanju samo duža poslovna večera. To jest ako je Andrej sada ne odvede na neko drugo mesto. Nije zapravo ni znala šta dalje namerava da radi sa njom.
Došli su do centra. Andrej je platio taksistu, ostavivši mu veliki bakšiš i oboje su izašli iz kola.
Automobil se odvezao dalje a njih dvoje su bez dogovaranja lagano krenuli niz ulicu.
Andrej je onda iz džepa izvadio ugovor. Na njemu je bilo njeno ime, ime njenog bivšeg vlasnika, Andrejevo ime, suma koju je platio za nju, datum, objašnjenje da je ona sad njegovo vlasništvo. Andrej ga je iscepao, bez reči, stojeći nad kanalizacionom rešetkom, puštajući papiriće da padaju između metalnih prečaga u brzu vodu ispod ulice.
„Idi kući, lepoto“, rekao je. „Umorna si i istresirana i iscrpljena. Idi kući i skini tu kurvinjsku haljinu i te kurvinjske sandale. I poljubi decu i muža. Spavaj lepo noćas. U redu?“
A ona ga je gledala, dok joj se grlo stezalo. Sloboda. Imala je slobodu, prvi put posle toliko meseci. Da bude samo supruga i majka. Da ne bude kurva. Ničija robinja. Ničije vlasništvo. Prvi put posle toliko vremena.
„A ti?“, upitala je slabašno.
Nasmešio se.
„Šta? Ti sad brineš za mene?“
„Ne…“, rekla je. „Ja… ja vama pripadam. Zar ne?“
On joj je prišao bliže i smešeći se dao joj svoju vizit-kartu.
„Lepoto, nikada nisam kupio robinju i ne nameravam da od večeras to počinjem. Imaš ovde moj telefon.“
Okrenuo se i krenuo na drugu stranu.
„Spavaj mirno noćas i budi dobra sutra i prekosutra. I celog vikenda. Igraj se sa decom i pričaj sa svojim mužem.“
„A vi…“, prošaputala je jedva čujno.
„Ti pripadaš samo sebi večeras, lepoto“, rekao je ponovo zastajući. „Pusti da prođe nekoliko dana da toga postaneš svesna. A posle…“ nasmešio se i nastavio da hoda, „Posle će biti zanimljivo upoznati te.“
Konačno slobodna
Otišao je u noć a ona je još nekoliko minuta gledala niz sada praznu ulicu, stojeći na visokim štiklama, u tankoj haljini, sada sa manje šminke ali sa osmehom na licu. Držala je među prstima njegovu karticu i smešila se. Noćas će zaista lepo spavati.